Заковице историје су мали клинови направљени од дрвета или меког материјала, а метално тело може бити предак заковице какву данас познајемо.
Нема сумње да су то метод познатих металних спојева, који датирају из досадашње употребе савитљивог метала, на пример: у бронзаном добу Египћани су заковицама закивали шест дрвених тела вентилатора изван прорезних точкова, а Грци су успешно излио велике статуе бронзом, а затим закивао делове заједно.1916. године, када је британска компанија за производњу авиона Х. Када В. Вајт добије патентирану слепу заковицу која се може закивати на једној страни, тешко је очекивати да ће се заковица данас широко користити.
Од ваздухопловства до канцеларијских машина, електронике и опреме за игралишта, ова слепа заковица је сада постала ефикасан и робустан механички метод повезивања.Шупље заковице се углавном измишљају за израду или одржавање коњских алата, а када је измишљена шупља заковица, није било баш јасно, али опрема је измишљена у 9. или 10. веку.
Коњ за закивање, као и потковица са ексерима, ослобађао је робове тешког рада, а заковица је покренула и многе значајне изуме, попут гвоздених клешта за бакраре и гвожђаре и овчје вуне и маказе.Обично се користе заковице типа Р, лепезасте заковице, заковице за језгро (језгрене заковице), заковице за дрво, полукружна глава, равне, полушупље заковице, чврсте заковице, заковице са упуштеном главом, заковице за језгро, шупље заковице, које се обично користе да споје закиване делове сопственом деформацијом.Генерално мање од 8 мм код хладног закивања, веће од величине употребе термичког закивања.Међутим, постоје изузеци, као што је натписна плочица на одређеним бравама, које су закиване мешањем заковице и отвора на телу браве.
Време објаве: 26.11.2020